PZL P.11 je bio poljski lovački avion visokokrilac metalne konstrukcije, sa obrnutim galebovim krilom kao očitom karakteristikom. Njegov razvoj je kasnih dvadesetih godina prošlog veka započeo konstruktor Zigmunt Pulavski, za fabriku Państwowe Zakłady Lotnicze (PZL), i prvi prototip ove konstrukcije, tip P.1, je poleteo septembra 1929. godine. U vreme kad je većina svetskih vazdušnih snaga još koristila dvokrilce, ovaj avion se izdvajao jednim visokim krilom koje je omogućavalo pilotu odličan pregled situacije u vazduhu. Konstrukcija je brzo privukla pažnju stručne javnosti, a tip krila je postao poznat kao krilo Pulavskog.
P.11 je bio oslonac lovačke vazdušne odbrane Poljske tokom tridesetih, pa i tokom napada Nemačke septembra 1939. Ipak, u to vreme je već bio zastareo, zbog brzog napretka konstrukcije aviona u svetu, pa ga je npr. nemački Meseršmit Bf 109 lako savladavao u vazdušnoj borbi. Poljaci su svejedno pružili žilav otpor i postizali vazdušne pobede (mada uglavnom protiv bombardera).
Iako je većina ovih aviona bila uništena u nemačkom napadu i kasnijim borbama, više od trideset primeraka je preletelo u Rumuniju i tamo uvedeno u vazduhoplovne snage.
Ovaj tip aviona je bio uspešno izvožen u Rumuniju, Bugarsku, Tursku i Grčku, a i republikanska Španija i Jugoslavija su u jednom momentu bile zainteresovane za kupovinu. Ovde se uglavnom radilo o izvoznoj verziji P-24, sa zatvorenom kabinom i drugačijim motorom.
Rumunija je već 1932. naručila 50 primeraka verzije P.11b sa motorom Gnome-Rhone 9Krsd, a uz to i licencu za proizvodnju u svojoj fabrici Industria Aeronautică Română (IAR) u Brašovu. Ovde je proizvođena verzija 11f, sa nešto jačim Gnome-Rhone 9Krse motorom. U momentu napada na SSSR rumunsko vazduhoplovstvo je raspolagalo sa 153 lovca ovog tipa i koristilo ih je u borbama u Besarabiji, Bukovini i na krimskom frontu, do zamene novijim nemačkim i rumunskim lovcima, a tokom celog rata su korišćeni i u pilotskim školama. Kraj rata je dočekalo desetak aviona.
Iako je upotreba ovog aviona bila vezana za relativno mali prostor i svega par zemalja, njegova maketa u razmeri 1/72 je uvek bila zanimljiva maketarima, te je tako moguće naći kod različitih (uglavnom poljskih) proizvođača, od prastarih ZTS, Heller i Revell izdanja, preko rudimentarnog Mister/Mastercraft, do najnovijih Azur, IBG i Arma Hobby.
Češki Azur je maketu ovog aviona izbacio u nekoliko pakovanja koja pokrivaju većinu verzija i korisnika ovog aviona, a ja sam se odlučio za rumunsku.Kutija sadrži dva rama sive plastike i staklo kabine od prozirne plastike na posebnom ramu. Plastični delovi su izliveni „short-run“ tehnologijom, što će reći da su veze delova i ramova prilično debele i ima dosta viška materijala na delovima. Očekujem da će uklapanje zahtevati dosta pažnje, jer nema vođica koje bi ga olakšale. Dobra strana je da su u pakovanju dati detalji od eceraja i rezina, koji će sigurno doprineti opštem utisku. Ovi delikatni delovi su spakovani u posebne kesice, kako ne bi došlo do oštećenja.
Površinski detalji su lepo i delikatno izvedeni, pogotovo paneli i površine pokrivene valovitim aluminijumom.
Oznake je štampao AVIprint, i date su za tri aviona – jedan zaplenjen od strane Luftwaffe i dva rumunska iz 50. eskadrile 4. lovačke grupe, koji su pripadali školi lovačke avijacije u Kalarašiju – ’beli 318’ (pilot mlađi zastavnik Viktor Dumbrava) i ’beli 315’ (pilot pitomac Balta Konstantin). Oznake su potpuno u registru i kvalitetno odštampane.
Sklapanje počinje, kao i obično, od pilotske kabine. I pored nešto ecovanih delova ona je prilično pojednostavljena, tako da ima prostora za dodatne detalje i dorade, po fotografijama dostupnim na internetu i referentnim knjigama. Kompletirana kabina se ubacuje između polutki trupa koje se potom sklapaju. Kao što sam već rekao, nema vođica, pa je potrebno posvetiti pažnju poravnanju i uklapanju delova.Sledeći veći korak je sklapanje gornjake i donjaka krila – ovde će biti potrebno gitovati spojeve, a bilo bi dobro i prethodno sa unutrašnje strane istanjiti izlazne ivice krila. Na krila se dodaju detalji od ecovanih delova i rezina, a potom se krila lepe za trup, sa po dve upornice sa svake strane.
Po uputstvu sleduje postavljanje nogu stajnog trapa na trup, zatim repnih površina i, na kraju, motora. Pretpostavljam da će biti bolje prvo zalepiti repne površine a potom stajni trap, no o tom potom…
Maketu ne bih preporučio apsolutnim početnicima, pre svega zbog pažnje i iskustva potrebnih za zahtevno uklapanje delova, mada ume to da bude i komplikovanije… s’ obzirom na istorijsku poziciju ovog aviona iz perioda između dva rata i legendu nastalu tokom napada Nemačke na Poljsku, biće ovo zanimljiv primerak u kolekciji.
Na maketi se zahvaljujem sopstvenom novčaniku.
Reference:
A. Glass, T. Kopański, T. Makowski: AJ-Press – Monografie Lotnicze n°036/037 – PZL P.11 Cz.1 i 2
Edipresse Polska SA – Samoloty Wojska Polskiego. 100 lat Polskich Skrzydel n°07 – PZL.11
Edipresse – Wielki Leksykon Uzbrojenia Wrzesien 1939 n°008 – PZL.11
J. Hoffmann, G. Szymanowski: Kagero – Topshots n°26 – PZL P.11c
D. Melinte, T. L. Morosanu: Mushroom – White Series n°9111 – Romanian Fighter Colours 1941-1945
B. Belcarz, T. Kopański: Mushroom – Yellow Series n°6108 – PZL P.11c
A. Glass: Stratus – Polskie Konstrukcje Lotnicze n°01 – Samoloty myśliwskie PZL P.11, PZL P.24
