Još jedna u nizu izuzetnih Miniartovih maketa, Tiran 4, varijanta T-54 koji su Izraelci modifikovali da služi njihovoj vojsci.
O tenku
Tokom borbi 1967. i 1973. Godine zarobljen je stanovit broj ovih tenkova koji su koristile različite arapske zemlje – pojedini izvori govore o nekoliko stotina ovih vozila različitih verzija I u različitom stanju ispravnosti. Radilo se mahom o vozilima T-54 I T55, mada je bilo i nešto tenkova T-62. U izraelskom imenovanju, i usvajanjem njihove konfiguracije, ova su vozila imenovana kao Tiran (po ostrvu u Crvenom moru), i to Tiran 4 za vozila na bazi T-54, odnosno Tiran 5 za vozila na bazi T-55. Tokom vremena, vozila su modifikovana sve više i više. U prvim verzijama su bila gotovo identična inicijalnim verzijama, i kao takva upotrebljena u amfibijskom napadu na Egipatsku teritoriju – Operacija “Raviv” (8-9 Septembar 1969), zajedno sa nekolicinom BTR-50, gde su oponašali egipatska vozila. Zapravo, izbor ovih tenkova za amfibijske operacije preko Sueckog kanala bio je odnos njihove mase (35t), koji je bio lakši i od Šermana u izraelskoj modifikaciji sa 39t, odnosno Centuriona i Patona koji su imali preko 40t, te dobre oklopne zaštite, niske siluete, jakog topa, ali i svog porekla – Izraelski neprijatelji su u većem broju raspolagali istočnom tehnikom.
Naknadnim izmenama nastojalo se umanjiti sličnost sa neprijateljskim vozilima (kako bi se izbegla „friendly fire“- upucaj bližnjeg svog), te su dodavane različite kutije kako bi kupola poprimila oblik Centuriona. Dodavani su drugi radio uređaji, kante sa gorivom, a menjani su i mitraljezi na zapadni standard, ugradnjom Browning M1919 0.30cal, kao i M2HB od 0.50cal. Među poslednjim intervencijama u prilagođavanju izraelskim potrebama došlo je i do izmene topa, gde je postojeći od 100mm bio zamenjen topom od 105mm koji je bio standard u zapadnim armijama. Ova vozila su korišćena u pojedinim formacijama do ranga brigade, te su svoju zadnju operativnu upotrebu imala tokom Izraelske invazije u Libanu 1982. Godine, posle čega ih je Izrael povukao u rezervu. Tu, međutim priči nije kraj, jer je Tiranima snabdevena Libanska hrišćanska vojska (isprva sa 40 komada, potom je njihov broj rastao) koja ih je koristila i tokom narednih godina.
O maketi
Za T55 je neko dao najbolju definiciju na engleskom jeziku: „T55 is not A tank, it is THE tank“. Sklon sam zaključiti da do pojave Miniartove verzije ovog tenka, nije bilo respektabilnog primerka koji bi neki maketar uzeo i sastavio iz kutije, a da to ne zahteva dorade, manje ili veće prirode. Dakle, u oskudici maketarske ponude prošlog veka, postojale su različite reprezentacije ovog tenka, ali među dostojnijima možemo izdvojiti nekolicinu, čijim bi opisom mogli da ukažemo zašto je Miniart napravio revoluciju. Među posmatranom ponudom od 80-ih naovamo, izdvojio bih četiri makete: Skif, Lee, ESCI i Trumpeter. Svaka ima svojih nedostataka o kojima bi samo ukratko:
SKIF – liči na T55. Nešto je manji od onoga što bi 1/35 podrazumevao, nekako je duguljast i konturno nekorektan. Među pozitivne osobine ubraja se unutrašnjost, koju makete prethodno nisu imale. Jedina poseduje eceraj za rešetke.
Lee– među prvim maketama ovog tipa sa nekoliko verzija. Ima pljosnatu kupolu (oko 2mm nižu no što treba), a nivo detalja je kao kad se upaljačem pređe preko makete, pa se sve zaokrugli. Imala je elektromotor.
ESCI – nalikuje Lee, ali nešto detaljnija, i od pobrojanih, prva koja nema vinilne gusenice. Ima „link-by-lenght“ gusenice, što je za T55 jako bitno za predstavljanje obešene gornje strane gusenice. Iako oštrijih detalja, doima se nešto malo širom u telu tenka, a kupola je poput Lee, pljosnata.
Trumpeter – prva sa solidnijom, oku prihvatljivom kupolom. Nekoliko podvarijanti je dostupno na tržištu, ali ova, pak, ima problem sa visinom/dubinom tela tenka. Za adekvatan model treba preraditi donji deo tela tenka skraćenjem visine za oko 2mm, a na gornjoj polovini skratiti čeonu ploču i zadnji deo tako da se maketa može uklopiti. Nivo detalja je, za savremene pojmove, nešto skromniji. Gusenice su vinilne.
Značajan pomak desio se milošću Tamiye da urade nešto pristojno, a to se zove T55A, iz poznih 90-ih. Ova maketa ima dve docnije podverzije – iračku Enigmu i Izraelski Tiran. Besprekoran je nivo detalja, sklapanje perfektno. No, ova maketa se nešto poput kupovine stana u sivoj fazi ili kupovine karte za Low cost avio prevoz – zahteva naknadne investicije i dorade. Tržište aftermarketa je procvetalo parazitirajući na nedostacima. Zapravo, tek je Tamiya dala povoda da se ozbiljno radi T55, ali sa svim mogućim doradama. Među glavne devijacije spadaju nedostatak ecovanih rešetki i vinilne gusenice. Sama maketa je spoj različitih nedovoljno opskrbljenih projekata- za sovjetski T55 fale šine oko poklopca motora, dok za ponuđenu poljsku i češku verziju trebaju drugačiji poklopci motora i drugačije rešetke. Među greške u maketi ubrajaju se i točkovi – imaju urezane panele između gumenih obloga, dok su u stvarnosti to ispupčenja (kontrapaneli). Tamiya nije poznata po skromnim cenama, te se za manje pare od osnovne makete može kupiti sadašnji Miniart. Dodajte neophodne gusenice, eceraj, cev i slično, i cena raste, kao i neophodan trud.
Nijedna od pomenutih maketa nema cevi za gorivo, što maketarima predstavlja dodatne poteškoće. Miniart rešava sve ove probleme!Miniart se dosetio da uradi seriju vozila na bazi T54/55 te da se svakoj posebno posvete, te su ramove sa detaljima modularno radili. Njihov tržišni pristup je da pojedine delove zasebno prodaju na tržištu, pa tako možemo zasebno kupiti različite vrste gusenica, motor, različite verzije točkova itd. Maketa o kojoj je reč je derivat T-54 koji ima sve osobenosti kasne verzije ovog tenka, uz nešto preteklih delova koji mogu poslužiti za konverzije. Delova je nekoliko stotina, i kutija se jedva zatvara – a postoji i opcija sa punom unutrašnjošću! Pođimo unazad, imajući u vidu prethodno opisanu ponudu na tržištu. Gusenice su maestralno odlivene link po link (zasebno se nude i „radeće gusenice“), kojima se može uraditi oklembešena gusenica (eng.“”sag“) ili vozilo u prelasku neravnog terena. Eceraj je dostupan za rešetke i brdo sitnih delova, koji sa izuzetkom rešetaka, dovoljno lepo i u plastičnoj alternativi izgledaju. Točkovi su validno izliveni (sa ispupčenjima), a u maketi postoji dva seta točkova – rani i kasni.
Ramovi su, kao što je rečeno, podeljeni tako da se različitim kombinacijama mogu kreirati više verzija u dijapazonu raznih korisnika raznih varijanti T54/55, te u ovom pakovanju nećete naći sovjetski 12,7mm „Duška“ protivavionski mitraljez, već je tu set američkih mitraljeza (koji se takođe mogu zasebno naći). Za ovu kutiju jedinstveni su sanduci za kupolu i stražnji deo tenka, te izraelske kante za benzin i sklopiva nosila. Top je dat u tri verzije – rani (ravni) i kasni (sa „ispupčenjem“ na ustima cevi) od 100mm, a na zasebnom ramu dat je još jedan kasni, očigledno primerenijih dimenzija. Nivo detalja je odličan, po ceni velikog broja delova. Kako je maketa rađena da se na tržištu pojavi i verzija sa unutrašnjošću, ima nekih delova koji su pretekli i iz te verzije – delovi kolevke topa, neki od zidova u unutrašnjosti itd. Na zasebnom ramu ima providnih delova za farove i periskope. Veliki napredak čine cevi koje spajaju eksterne rezervoare sa unutrašnjošću – nešto što na svim dosadašnjim maketama nije postojalo i pravilo se u samogradnji.
Dato je 6 različitih verzija ovog tenka, od kojih su dve izraelske iz 70-ih godina, jedna je izraelska jedinica za obuku libanske vojske (sa IDF oznakama), a tri su vozila libanskih hrišćana iz 80-ih (SLA- South Lebanon Army). Jedan tenk je u interesantnoj maskirnoj šemi, dok su dva libanska svetloplave boje. Izraelski su u njihovoj tradicionalnoj boji peska (IDF Sand Grey). Reference za vozila duguju Samiru Kasisu, koji je i objavio jednu knjigu o Tiranima u Libanskom ratu. Vozilo koje ima dve nijanse plave boje (na kutijama i na topu ima tamniju plavu), predstavljeno je sa ranim točkovima. U pomenutoj knjizi se nalazi fotografija takvog vozila, ali ima kasne točkove – zapravo u celoj knjizi nema nijednog Tirana sa ranim točkovima.
Zaključak
Ova maketa, koja ne odudara od serije T54/55 maketa iz Miniartove ponude, predstavlja konačni iskorak ka kvalitetnom i zaokruženom proizvodu koji se može uraditi direktno iz kutije. Naknadno su i drugi proizvođači ponudili svoja rešenja, poput Takoma ili Hobby boss-a, ali u evolutivnom smislu, ako Tamiya možemo posmatrati kao primata, Miniart ima „odvojeni palac“!
Prikaz na zvaničnom sajtu: https://miniart-models.com
Korisne knjige:
- Samir Kassis: TIRAN in Lebanese Wars
- Ma’or Levy: T-54/5 to IDF Tiran 4/5 The Birth of a Bastard Tank
